Географска карта - Ибиза (острво) (Illa d'Eivissa)

Ибиза (неправилно Ибица;, ) је једно од Балеарских острва која се налазе у Медитерану, а припадају Шпанији. Она је једно од два Острва борова (друго је Форментера). Већи градови су Ибиза, Санта Еулалија дел Рио и Сант Антони де Портмани.

Као део светске баштине, старо језгро града Ибизе је под заштитом Унеска.

Ибиза, Кала де са Галера, са Пуиг Нуно у позадини Године 654. п. н. е. феничански насељеници основали су луку на Балеарским острвима и назвали је -{Ibossim}- (од феничанског -{ibshim}- „острво борова“). Касније је била позната по римском називу „-{Ebusus}-“. Грци, који су дошли на Ибизу у време Феничана, назвали су острва Ибиза и Форментера -{Pitiusas}- („острва борова“, што је превод феничанског имена). Слабљењем Феникије после асирске инвазије, контролу над Ибизом преузела је бивша феничанска Картагина. На острву су се производиле боје, со, рибљи сос (гарум) и вуна. У пећини код Ес Кулерама пронађено је светилиште богињи Танит. Ибиза је била важна трговачка тачка на медитеранским путевима. Почела је да оснива своје сопствене трговачке постаје на оближњој Мајорци, као што је -{Na Guardis}-, одакле су регрутовани плаћеници који су се борили за Картагину.

Сант Антони

После пада Римског царства и кратког периода владавине Вандала, а потом Византије, острво и већи део Иберијског полуострва запосели су Маври. Под исламском владавином, Ибиза је била у блиским везама са градом Денија (најближом луком на Иберијском полуострву на обали код садашње Валенсије), јер су оба подручја била под истим поглаваром. У периоду од 1060. до 1085. Ибизу и Денију настањивала су маварска племена Бано-Алаглаб и Бано-Муџахед.

Године 1235. острво је у хришћанске руке повратио арагонски краљ Хаиме I Арагонски. Од тог времена на острву су се смењивале разне форме самоуправе, све док 1715. краљ Филип V Шпански није укинуо локалну аутономију. Долазак демократије у касним седамдесетим годинама 20. века вратио је Балеарским острвима аутономни статус. Данас је острво део Балеарске аутономне покрајине, заједно са Мајорком, Менорком и Форментером.